Partizan from the Perspective of Saša Đani Ćurčić

Ali, pazi. Ne mislim da igrače. Ja srpski fudbal ne pratim zbog trenera. Treneri su najveće kukavice. Koga da gledam tamo 90 i više minuta? Treba biti lud čovek da to gledaš. Da gledam kukavice koje parkiraju parking servis i šlep? Nažalost, bez obzira što smo kolege, imam svoj stav i svoje viđenje.

Ja nisam bio na stadionu Partizana u Humskoj više od 15 godina, niti će moja noga tamo ikada kročiti. Nisam ja protiv Vazure i posle njega doći će neko drugi, neki džeparoš, bankomat navijač. Nemam ja ništa sa njima niti ću se ikad pojaviti. I da ode Vučelić, neću se pojaviti. To je moj stav. Nemam ništa s njima i taj stadion me nikad više neće videti do kraja života – rekao je bivši igrač kluba sa crno-bele strane Topčiderskog brda.

A ne mogu da ti kažem da idem u mrtvački sanduk kad ne idem. Nema potrebe da pričamo o Partizanu, da pominjemo tu temu. Ta tema je završena, zabranjena mojoj porodici. A to nije moj bunt prema upravi. Nemam ništa s njima.

Šta da ti kažem? Kad moj Svetozar Ćurčić zna svaku sekundu utakmice iz 1966. godine, ne samo igrače, nego i decu igrača Kovačevića, išao je na stadion. Taj Partizan iz 1966.

Ceo intervju sa Sašom Đanijem Ćurčićem moći ćete pročitati na našem portalu, ali i u štampanom izdanju u narednih nekoliko dana.