Dejan Milojević in the eyes of Miša Lakić

Kurir je pronašao Mišu Lakića, oca Dejana Milojevića, koji je tokom razgovora za Kurir plakao. Miša Lakić je podelio da je svakodnevno razgovarao sa Dejanom i da su razgovarali čak i pre njegove smrti. On je bio veoma tužan i bojio se da će reći nešto pogrešno. Miša je ispričao da je verovao u Boga, ali posle Dejanove smrti je postao nesiguran. Dejan je poslednji razgovarao sa svojim kumom Šoneom Jovanovićem pre nego što mu se pozlilo.

Miša zastaje tokom razgovora, treba mu trenutak da se oporavi. Nakon izvinjenja zbog poziva, Miša razume da je to zbog čitalaca i navijača koji su voleli Dejana. On se seća da su razgovarali u ponedeljak u ponoć ili u utorak. Miša je ispričao da je Dejanov poslednji osmeh bio upućen crveno-belima, jer su navijači Crvene zvezde bili vrlo poštovani prema njemu. On je opisao Dejana kao osobu koja je volela sve i koja je bila retka zbog svoje dobrote i osmeha.

Miša dalje priča o Dejanovim počecima u košarci i kako je došao u klub Beovuk. Dejan nije bio košarkaški umetnik, ali je bio vrhunski radnik i postizao je uspehe svojim trudom. Miša se seća kako je Dejan svakodnevno dolazio na trening, čak i peške ako ne bi mogao da pređe Pančevački most. On ga opisuje kao upornog borca.

Miša objašnjava kako je odluka o prelasku u novi klub bila doneta od strane njega, a ne Dejana. Mislio je da je Dejan prerastao sredinu i morao je da ide dalje. FMP je bio pravi klub za njega sa dobrim trenerom Acom Petrovićem. Miša je ponosan na Dejana što je bio sposoban da se nosi sa neuspesima.

Odnos između Miše i Dejana bio je veći od odnosa trenera i igrača. Oni su se konsultovali u životu i donosili odluke zajedno. Miša priznaje da su se često ne slagali, ali da su se tako i jačali. On ne otkriva o čemu su se nesuglasice tačno odnosile