Točka snažnog govora Ace Stojanovića na sahrani Dejana Milojevića

Gubimo te 25 dana, osećam se krivim, tužnim. Možda zato što ti nisam rekao, kao u toj poruci koja ti nije stigla, istoj koju si slali drugovi. Gledao sam ljude, gledam ih sada, od klupe u školi, do klupe na terenu i vidim da si skupljao ljudska bića. Znaš zašto je drugačije, sutra će se pričati koliko je ljudi.

Nisu to ljudi, ovde su došle ljudske duše da te isprate. Znaš zašto je drugačije, zato što mi stojimo ne da pokažemo kakav si bio, već da dokažemo da smo te dostojni. E, takav si bio. Da pokažemo da smo dostojni porodice, pre svega.

– Sjajio si ljude, blistao si igru. Ne znam mnogo od života, uvek si bolje video stvari od mene. Verujem da je bilo isto s drugima, zato sam voleo da te slušam, ima stvari koje neću zaboraviti. Kada si birao suprugu po tome koliko se smeje, jer si hteo radost.

Kad si rekao da ako ne budeš najbolji u košarci da ćeš raditi nešto drugo. Kada si rekao da je bitno biti srećan bez obzira na novac, jer mogu da žive roditelji gde god, ali živi u starom kraju. Da nema hajlajtsa jer si davao sa zicera. Činio si druge boljim, ne boljim, već srećnim.

Svirane zbog država i nacija, samo dve nacionalne, jedna je svirana zbog čoveka, jedna zbog tebe. Kako je Nikola rekao, svakome si bio sve, a nama si bio nešto. Znam da gledaš od gore i odmah si rasporedio anđele od gore i svi znamo gde je šef. Imam dve molbe, ako možeš ti da nas čuvaš, za boljeg ne znamo.

Učio si nas da volimo, slušamo, da se volimo i pazimo, govorio si da budemo posvećeni i jaki, ali da budemo srećni. Na kraju… Ali Deki, zamoliću te samo za još jednu stvar. Želim da nam dozvoliš da se samo još jednom u tuzi oprostimo od tebe na ovom mestu. Neka ti je večna slava i hvala – istakao je vidno slomljen Aca Stojanović.